Почео бих од једне приче. У шуми је избио огроман пожар, због чега су се све животиње дале у бег. За то време, једна птичица је непрестано летела од извора до шуме, носећи пар капи воде којима је покушавала да угаси пожар. Када су је остале животиње упитале како је могуће да једна малена птица угаси пожар, она је одговорила: ,,Ја чиним колико могу. То је све.“
Наша ментална шума већ дуго гори. Здравих остатака је све мање. Одлучио сам да, попут птице из приче, радим колико могу.
За разлику од модерног друштва, у коме сваки појединац сматра себе богом (све док му Бог не покаже да греши), Ментални Хигијеничар је свестан да је, у односу на вечност, само прашина, да је његов живот раван трептају ока. На њему је да се потруди да, када падне, постане плодоносно семе у земљишту вечности. Овај концепт није резервисан само за једну особу, већ за свакога ко се руководи истом философијом живота. Што је више птица, веће су нам шансе у гашењу пожара.
Свиђа ми се Ваш блог. ❤️️
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Захвалан!
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Напојих се од капи воде!
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Само тако!
Свиђа ми сеСвиђа ми се