Љубав према читању била је снажна и 2021. године. Читало се све и свашта, од штива које спада у литерарни Олимп, па до штива чији је, изгледа, једини циљ да у читаоцу убије љубав према читању и окрене га таблоидној штампи. Издвојио сам десет књига које сам прочитао у протеклој години, уз искрену, братску препоруку свакоме ко налети на овај текст.

БЕКСТВО ОД СЛОБОДЕ | ИМАТИ ИЛИ БИТИ | ЗДРАВО ДРУШТВО (ЕРИХ ФРОМ)

Најзначајније што сам ове године прочитао, јесу дела Ериха Фрома, немачког психолога, социолога и психоаналитичара, међу којима посебно издвајам Бекство од слободе (1941), Здраво друштво (1955) и Имати или бити (1976). Сви ови наслови, несумњиво, заслужују да им се посвети појединачан оглед, али такође је могуће испратити једну нит по којој се креће Ерих Фром у својим књигама, и направити генезу онога о чему пише, уз повезивање његових идеја. Не може се рећи да Фром у свом делу даје примат индивидуалном или колективном, већ он непрестано укршта та два, не би ли читалац боље схватио колективитете и своје место, као појединца, у разним друштвеним облицима. Кроз наведена дела сазнајемо како се тумачење слободе развијало кроз векове, док је човек све више постајао роб (својевољно!), које су одлике здравог, а које патолошког друштва и како опредељење за концепт имања или концепт бивствовања круцијално утиче на живот појединца, одређујући да ли ће бити срећан, спокојан и самосвестан у животу или ће непрестано своју слободу мењати за различите облике духовног и физичког ропства. Иако је постало клише говорити на овај начин, али заиста сматрам да човек пре и након читања Фрома не може да остане исти. Његове књиге изазивају потресе у човеку, наводе га да поставља питања и на тај начин постају одскочна даска за корените промене у животу. Полазна основа Фромовог учења, што је посебно видљиво у насловима које сам навео, је бескомпромисна критика капиталистичког система, коме је Фром, око средине 20. века, предвидео чудовишни развој у блиској будућности, што у преводу значи још већу потлаченост већине у односу на мањину. Показало се, а то осећамо на својој кожи, да су његова предвиђања била тачна.

Оно што бих посебно истакао код Фрома, јесте то што, при позивању на различите изворе и ауторитете, не показује ни грам искључивости: код њега има научних и религијских извора, Достојевског, Балзака и Кафке (за које каже да су га највише научили психологији и социологији!) итд.

На блогу сам објавио неколико Фромових одломака, прилажем вам два:

  1. О моралној усамљености
  2. Имати или бити (одломак)

ВРЛИ НОВИ СВЕТ | КОНТРАПУНКТ (ОЛДОС ХАКСЛИ)

Ради се о два поприлично различита романа, али их везује исти аутор — Олдос Хаксли. Врли нови свет (1932) сам читао први пут у средњој школи, и не знам колико сам успео до краја да схватим радњу и поруку романа. У том размаку од 8-9 година, између првог и другог читања, ствари су се одвијале вртоглавом брзином, да бисмо дошли до журке са ,,C-19 невидљивим непријатељем”, која и даље траје. Има ли бољег времена од читања дистопијског бисера, од времена у коме се он остварује? Хаксли нам приказује сурово материјалистичко и конзумеристичко друштво, у коме више нема емоција и љубави, нити верности, части и смисла за лепоту. У њему деца настају фабричким путем, а од малена су предодређена за припадност одређеној касти. То је друштво у коме је највећи грех живети узвишеним животом и дивити се узвишеном.

Детаљнији приказ књиге можете прочитати на линку: Хакслијев ,,Врли нови свет“

Контрапункт (1928) је мање познато дело од Врлог новог света. Ради се о најобимнијем и најкомплекснијем роману Олдоса Хакслија, који би се најтачније могао окарактерисати као роман-идеја. Контрапункт представља непрестан судар идеала, оличених у различитим ликовима, који се непрестано привлаче и одбијају. Овај роман нам поручује да нема објективних истина, већ свако има своју истину коју ватрено заступа, мислећи да је та његова истина једина исправна (,,сви су подједнако у праву и сви подједнако греше; и нико од њих неће да слуша остале”). У овом роману срећемо сукоб развратника и моралиста, луталица и људи посвећених једном циљу, идеалистичких занесењака и прагматика, пацифиста и милитариста… Оваква поставка романа, доводи до тога да у њему нема главних ликова, нема хероја и анти хероја; сви су и главни и споредни, и хероји и антихероји, у зависности од нахођења читаоца.

Детаљнији приказ књиге можете прочитати на линку: Хакслијев ,,Контрапункт“

ПРОПАСТ ЗАПАДА (ШПЕНГЛЕР)

Каква књига, бато мој! Вечито ће се философи историје сукобљавати око исправности Шпенглерове цикличне теорије историје, док ће изнад свих тих расправа мирно и тихо, како то од самог настанка чини, стајати Пропаст Запада. Мали је број књига које сам са таквим ужитком и фасцинацијом читао, као што је то случај са Шпенглеровим ремек-делом, објављеним након Првог светског рата. О чему се заправо ради? Главна теза цикличне теорије историје је да се историјски процеси непрестано понављају на исти начин (разлика је само у форми), те да се свако друштво, односно култура, развија на органски начин, попут човека (рађа се, доживљава врхунац у младости, стари и умире). Аутор својим импресивним познавањем различитих научних, уметничких, друштвених и животних сфера, аргументује и потврђује своју теорију, на тај начин што упоређује неколико највећих култура, попут египатске, античке, кинеске, фаустовске (западне), арабљанске… Ово дело било је надахнуће многим познатим мислиоцима (Пекић га спомиње више пута, чак је једном свом роману дао поднаслов по овом делу), док је многим читаоцима појаснило бројне друштвене и политичке процесе. Прихватите се ове двотомне мајсторије, сигуран сам да нећете зажалити и да ћете боље разумети свет око себе!

ОТПОР (САБАТО)

Отпор је књига огледа Ернеста Сабата, аргентинског књижевника, о модерном друштву, његовим болестима и феноменима којима се те болести манифестују. Објављена на прагу 21. века, представља аутентично сведочанство човека који је живео у већем делу двадесетог века, али и визионарски поглед ка деценијама које следе. Основне теме којима се Сабато бави у свом Отпору су: значај духовних вредности, значај разговора, технологија као средство дехуманизације, заједништво и пожртвованост, верност унутрашњем зову, те обескорењеност и осећај напуштености. Отпор је књига малог обима, а са прегршт лепих мисли и порука! Сабатов стил писања је јасан, конкретан и, што кажу филмофили, држи пажњу!

Детаљнији приказ књиге можете прочитати на линку: ,,ОТПОР“ – Ернесто Сабато

НЕСВЕТИ, А СВЕТИ (ТИХОН ШЕВКУНОВ)

Недавно сам, по други пут, прочитао овај православни-бестселер. Из гомиле површних и баналних књига, које данас називамо бестселерима, испливала је, сасвим неочекивано, књига коју је написао један монах Руске православне цркве, архимандрит (данас епископ) Тихон Шевкунов. У овој књизи, интригантног назива и великог обима, о. Тихон пише, како сам каже, о обичним људима, углавном непознатим, а свакако неканонизованим, који су огромним трудом и непоколебљивом вером у Господа, успели да се уздигну изнад многобројних падова, грехова и немоћи. У питању су обични људи: свештеници, монаси и мирјани, кроз чије нам свакодневне борбе и животне приче аутор поручује: ,,Светост није резервисана за одабране — сви смо позвани да будемо свети и сви можемо бити свети!” Сваком читаоцу који се налази на путу обожења, ове приче дају охрабрење, снагу и поуздање, саопштавајући му да није сам на том путу, колико год му се некада чинило супротно. Несвети, а свети нам поручују да на путу врлине ништа није недостижно, а истинска вера у стању је да помера брда.

Детаљнији приказ књиге можете прочитати на линку: ,,НЕСВЕТИ, А СВЕТИ“ – Тихон Шевкунов

ОДБИТИ ПОСЛУШНОСТ (ФРЕДЕРИК ГРО)

Кад год уђете у неку књижару, одите прво до најзабаченијег и најмрачнијег кутка, тамо се сигурно крију највредније књиге! Управо на тај начин налетео сам на књигу Одбити послушност. Када сам је први пут видео, нису ми били познати ни аутор ни наслов. О аутору чак ни сада не бих могао нешто много да кажем. Одбити послушност спада у ред оних књига од којих немате никаква очекивања, а које вам на крају пруже тако много! На темељу Спинозиних речи: ,,Свуда око себе видим оне који се боре за своје ропство као за сопствено спасење.” аутор нам развија пут појединца од покорности до побуне. У свом огледу, Гро прави разлику између различитих степена покорности и образлаже унутрашње и спољашње механизме који наводе човека да се побуни. Овде није реч само о великим побунама, револуцијама, протестима — назовите то како год желите, већ о свакодневном животу појединца. Када је Пекић, након вишегодишње робије, ослобођен, није желео да напусти затвор јер му чувари нису вратили оловку коју је предао при доласку на робију, уз коментар да ,,од ситних ствари закон зависи”. Од тога полази и Фредерик Гро.

На блогу можете прочитати један одломак из књиге: Зашто је појединац покоран?

БОРИСЛАВ ПЕКИЋ: ЖИВОТ БУНТОВНИКА (СРЂАН ЦВЕТКОВИЋ)

Више пута сам у тексту поменуо Бору Пекића и ево нас до књиге управо о његовом животу. На задњој корици књиге пише да је реч о ,,књизи о животу великог писца и човека, бунтовника са разлогом, који је писао баш онако како је живео”. Срђан Цветковић посветио је свој досадашњи рад, пре свега, комунистичкој политичкој репресији, а нема приче о том периоду без навођења примера Борислава Пекића. Много је људи прошло већу тортуру од славног писца, али је његов пример посебно занимљив због живота који је водио, његове снаге духа и бескомпромисног опирања комунистичком систему, а све то описано је у његовим књигама, посебно у Годинама које су појели скакавци. У биографији коју је Цветковић посветио Пекићу, на нешто мање од 150 страна, добијамо основне црте пишчевог живота, што је, по мени, фантастичан увод у његово дело. Много се другачије гледа на све оно што је писао, са макар грубим познавањем његове биографије, а у овој књижици наведени су детаљи од Пекићевог рођења у Подгорици, па до смрти у Лондону. Моја је препорука да се почне од ове Цветковићеве књиге, а затим уплива у несагледиво пространство Пекићевих дела.