Врли нови свет је роман Олдоса Хакслија, објављен 1932. године, који, несумњиво, спада у сам врх дистопијског жанра. Ироничан наслов инспирисан је Шекспировом драмом Бура, односно речима које изговара Миранда (чин V, сцена I):

О чуда! Кол’ко је много дивних бића овде! Како је леп тај људски род! O, врли нови свете, што у себи имаш такве људе!

Радња романа одвија се у Лондону, 2540. године, тачније 632. године Фордове ере. Хаксли за Хенрија Форда, тачније његов Модел Т, из 1908. године, везује прелаз из, грубо говорећи, предмодерног у цивилизовано доба. Иако је производња на траци постојала и раније, Хенри Форд је исту подигао на значајно виши ниво од својих претходника, што му је, уз агресивну и свеприсутну пропаганду, донело огроман успех. Писац у моћном индустријалцу види узор цивилизованог друштва, односно вредности које оно следи: похлепу, моментално задовољавање наметнутих жеља, сурови материјализам и конзумеризам. Зато, Хакслијево друштво-будућности рачуна време по Форду, заклиње се у име Форда и приноси му жртве, док је симбол крста замењен словом Т, управо због познатог Фордовог модела из 1908. године.

У овом приказу се, за разлику од неких ранијих, нећу непосредно бавити радњом романа, већ ћу покушати да разложим структуру друштва које писац описује и које ће, испоставиће се, настати много пре његове прогнозе (двадесетак година по објављивању романа, писац је у једном интервјуу признао да је био преоптимистичан када је писао књигу).

Које су то главне одлике и вредности друштва ,,Врлог новог света“ (у наставку: цивилизовано друштво)?

ФАБРИЧКА ПРОИЗВОДЊА ЉУДИ

У цивилизованом друштву више нема мајке и оца, нити старог начина размножавања; читав процес, назван процесом бокановски, одвија се на траци, механизовано: из епрувета настаје хиљаде јединки, идентичних по физичко-хемијским својствима. Након тога, методом хипнопедије (учење у сну), њихови се умови обрађују, предодређивањем погледа на свет и сопствене улоге у друштву. На тај начин, добија се кастински уређено друштво.

Бокановскизована ћелија има способност да се размножава, дели, пупи. Осам до двадесет шест пупољака, а сваки пупољак нарасте у савршено формиран ембрион, и сваки ембрион у нормалну одраслу јединку. Ствара се деведесет шест људских бића од материјала раније потребног за само једно. Напредак. (страна 7)

КАСТИНСКО УРЕЂЕЊЕ ДРУШТВА

У друштву Врлог новог света, деца се не само фабрички производе, већ се и од најранијих дана обрађују, наметањем друштвених образаца, а све у циљу прихватања судбине која им је намењена, без роптања и, наравно, без побуна. У зависности од припадности одређеној касти, разликују се Алфа, Бета… и Епсилон примерци, којима се, од тренутка производње, свакодневно емитују кратке, мантристичке аудио-лекције о њиховој улози и положају у друштву; и не само то, истовремено им се емитују поруке које буде мржњу и нетрпељивост према осталим кастама. Циљ је добити послушне и, истовремено, међусобно завађене чланове заједнице, поносне (пре)носиоце кастне свести, чланове заједнице који воле своју судбину (читај: своје ропство).  

,,А то је“, убаци директор с поучном озбиљношћу, ,,то је тајна среће и врлине – волети оно што мора да се ради. То је сврха целокупне обраде: навести људе да воле своју неизбежну друштвену судбину.“ (страна 16)

ПОВРШНОМ ЗАБАВОМ ПРОТИВ САМОЋЕ, ОСЕЋАЊА И ПРОМИШЉАЊА

Самоћа, осећања и дубока промишљања забрањени су, тачније, створен је човек који према њима гаји презир. Крајњи продукт оваквог друштва мора да буде јединка која гаји непомирљиву нетрпељивост према сваком процесу који захтева напор духа и срца. Достизање таквог идеала постиже се помоћу низа процеса, с тим што ћу, сматрајући да су најбитнији, издвојити само два:

а) Неопавловски условљени рефлекси. На самом почетку књиге налази се потресан опис одвлачења осмомесечних беба од књига и цвећа. Укратко, неговатељице уводе истоврсне бебе у просторију са ружама и, за дечију машту примамљивим, шареним књигама. Деца, још недовољно обрађена, одлазе до књига и цвећа, пружају се, радознало грабе књиге и цвеће, анализирајући их са свих страна. Наједном, директор даје знак главној неговатељици, која притиска тастер на контролној табли. Тада, идилична слика радозналих и осмесима украшених беба претвара се у прави хорор: чују се експлозије, гласне сирене, звона за узбуну; као круна процеса, следи благи електро-шок. Деца се грче од болова и страха, увијају и очајнички вриште. Несносна бука и шокови престају, а деци се поново нуде књиге и цвеће. Одговор су хистерија, плач и бекство. Процес је успео, створена је трајна одбојност.

Књиге и продорна бука, цвеће и електрични удари – ови парови су  у детињој свести већ били повезани; а после две стотине поновљених лекција, истих или сличних, биће нераскидиво спојени. Што човек сједини, природа је немоћна да растави. (страна 21)

б) Максимално смањити време између настанка жеље и њеног остварења. У Хакслијевом друштву жели се (и добија!) све и одмах. Осећања се јављају у међупростору између настанка жеље и њеног остварења, због чега је потребно свести тај временски интервал на занемарљиву величину, избрисати га потпуно. У границама своје касте, свако може да има све и свакога. Оно што је ван његове касте, његове друштвене судбине, члану заједнице уопште није потребно, а све захваљујући ревносном и свепрожимајућем програмирању. Главно је: бити непрестано део гужве и буке, избегавати самоћу и гнушати се љубави према једној особи (јер, подсећам: свако припада свакоме).

,,Ви сте срећна омладина“, рече Управљач. ,,Није се штедело труда да вам се емотивни живот олакша – да будете поштеђени, у највећој могућој мери, робовања осећањима.“ (страна 39)

Уколико је човек довољно снажан да поднесе самоћу и ослушне најскровитије дубине свога бића, доћи ће до многих суштинских питања, али и одговора. За друштво Врлог новог света, то је реакционаран чин. Зато, уколико члан заједнице не може да поништи своју самоћу гужвом, буком и развратом, ту је увек сома (дрога), јер, како каже једна од хипнопедијских лекција: ,,Грам у прави час – то је прави спас.“

Ми их учимо да избегавају сваку забаву која претпоставља усамљеност.“ (страна 137)

ДРУШТВЕНА СТАБИЛНОСТ

Долазимо до основе Хакслијевог друштва. Главна вредност, догма која се провлачи кроз сваку друштвену заповест, јесте друштвена стабилност, којој се не сме супротставити никакво тражење смисла. Достизању и одржавању наведене вредности, доприноси управо стварање истоврсних јединки, кастинско уређење, површна забава и, наравно, сома. Заједница о којој Хаксли говори није скуп јединки различитих индивидуалних квалитета и талената, о чему уопште не сме бити речи, већ скуп истоврсних производа без развијене самосвести.

Он одрецитова гесло планете. ,,Заједница, истоветност, стабилност.“ (страна 9)

,,Стабилност“, упорно је настављао Управљач, ,,стабилност. То је прва и последња човекова потреба. Стабилност. Отуда и потиче све ово.“ (страна 38)

А свет је сада стабилан. Народ је срећан; имају све што желе, а што немају, неће ни пожелети. Имућни су; безбедни су; никад не болују; не боје се смрти, живе у блаженом незнању о страсти и старости, не висе им о врату ни мајке ни очеви; немају ни жена ни деце, ни љубавника, дакле, никог према коме би гајили јаке емоције; тако су обрађени да практично и не могу а да се не понашају онако како и треба да се понашају. А ако нешто зашкрипи, ту је увек сома. (страна 188)

РЕЛИГИЈА

Више нема префордовских религија. О њима говоре једино обавештенији чланови заједнице (Алфе), али искључиво у форми презрења и подсмеха. Једина религија је конзумеризам, оличен у лику и делу Господа Форда. У делу о неопавловски условљеном рефлексу, намерно сам изоставио одговор на питање зашто се, поред књига, гради гађење и према цвећу. Реч је о томе да је друштву потребан послушни потрошач, конзумент који своју срећу проналази у поседовању и потрошњи. Насупрот томе, уживање у природи је бесплатно, због чега треба развити мржњу према њој…

Јаглике и пејзажи, истаче он, имају један велики недостатак: бесплатни су. Љубав према природи не даје посла ниједној фабрици. (страна 22)

…као и према књигама, јер:

,,Ко седи и чита књиге, тај не троши много.“ (страна 44)

ЗАБРАНА ХУМАНИСТИЧКОГ НАСЛЕЂА

Целокупно префордовско хуманистичко наслеђе, сакралне књиге, најзначајнија философска дела и поетски врхови, забрањени су и презрени. Члану друштва је за живот довољан оквир унутар кога је програмиран још од производње. Све старе вредности треба одбацити и везати се искључиво за нове. Чак и када би читање Шекспира поново било дозвољено, производи Врлог новог света не би могли да га разумеју, јер је процес превредновања свих вредности већ одмакао довољно далеко.

ЈЕРЕТИЦИ У ВРЛОМ НОВОМ СВЕТУ

Посебно су занимљиви ликови који се опиру основним вредностима друштва Врлог новог света, какви су Бернард, Хелмхолц и Дивљак. На њих се гледа као на јеретике, субверзивне елементе у друштву и отпаднике, што они, у мањој или већој мери јесу. Животни пут Бернарда и Хелмхолца, с једне стране, различит је од животног пута Дивљака Џона, с друге, што остављам читаоцима да открију. Нама је, за ову причу, битно само то да су у питању једини ликови који ремете стабилност, заједницу и истоветност.

,,Ја лично бих радије био несрећан него овако лажно срећан као што сте ви.“ (страна 150)

ЗАКЉУЧАК

,,Врли нови свет“ често се упоређује са Орвеловим романом ,,1984“. Оно што спаја ова два наслова јесте то што нам, сваки на свој начин, приказују ропство унутар једног друштва и полуге помоћу којих се то робовласнички систем остварује. Орвел нам говори о ропству заснованом на сили, а Хаксли о ропству заснованом на површној забави, опсени и омамљивању – на љубави према ропству. Поређењем наведених метода, долази се до закључка, барем писцу ових редова тако делује, да је Хакслијева перспектива далекосежнија, иако је Орвелова увек ту да умири немирне духове.

Врли нови свет нам нуди два концепта живота, чија се суштина огледа у следећем дијалогу:

,,Али ја желим непријатне последице.“
,,Ми не“, рече Управљач. ,,Ми више волимо удобност.“
,,Али ја не волим. Ја хоћу Бога, хоћу поезију, хоћу праву опасност, хоћу слободу, хоћу  доброту. Хоћу грех.“
,,Ви у ствари тражите право“, рече Мустафа Монд ,,да будете несрећан“.
,,Па нека буде“, пркосно рече Дивљак, ,,тражим право да будем несрећан“.
,,Да и не говоримо о праву да остарите, поружните и постанете импотентни; право да имате сифилис и рак; право да немате довољно за јело; право да имате вашке; право да живите у сталном страху од свега што се може десити сутра; право да оболите од тифуса; право да будете мучени свим могућним неизрецивим боловима.“
Завлада дуга тишина.
,,Тражим их сва“, рече најзад Дивљак.

Роман ,,Врли нови свет“ поставља нам низ питања, међу којима се посебно истиче: да ли човек више воли слободу или ропство?   

,,Идеалан однос у структури становништва“, рече Мустафа Монд, ,,заснива се на принципу леденог брега – осам деветина под водом, једна деветина изнад.“
,,А ови под водом, јесу ли они срећни?“
,,Срећнији него они изнад. Срећнији, на пример, него ови ваши пријатељи.“ Он показа руком Хелмхолца и Бернарда.
,,И поред оног страшног рада?“
,,Страшног? Они сами не сматрају га таквим. Напротив, они га воле. (страна 191)

За крај, остаје нам да се запитамо: у којој мери друштво у коме живимо личи на друштво које Хаксли описује?

аутор: Ђорђе Спасић, оснивач и уређивач ,,Менталног Хигијеничара“