ЗАШТО ЈЕ ПОЈЕДИНАЦ ПОКОРАН? | Одбити послушност

Већина ћути, пре свега, због тога што је тешко пронаћи јединствен глас, ћути јер у њој одзвања много неусклађених гласова. Организовање маса, брз договор о остварењу неког плана, дисање једним дахом – све то представља изузетак. Да би се постигло разумевање, треба одмах на почетку ућуткати све разлике. Али гласине се брзо шире, а људи сматрају да је питање достојанства не дозволити комшији да те превари. Насупрот томе, мали број људи брзо се организује, удружи и лако скује план. Елита одмах показује солидарност. Народ не осећа снагу све док не дође у ситуацију да више нема шта да изгуби.

Можда је то, ипак, сувише психологије. Зар није довољно рећи да су појединци послушни зато што су потчињени, што ће рећи, натерани силом, заточени страхом? Међутим, ако и постоји присилни однос, ипак је неравноправан на тиранинову штету: један против мноштва, један човек који притом није полубог обдарен херкуловском снагом, није чудо природе. Али тај један човек има на располагању војску, полицију, правосуђе, професионалне цензоре, шпијуне. Ту се у тексту (аутор говори о Ле Боесијевој Расправи, прим. М.Х) употреба заменице ,,ви“ заоштрава.

Где је нашао тоико очију да вас надгледа, ако му их ви нисте дали? Одакле му толико руку да вас удара, ако их није од вас узео? Ноге којима гази ваше градове, чије су оне ако не ваше?

Али тиме што смо схватили да се управо из народа регрутују шпијуни, чувари реда, представници правосуђа, проблем само проширујемо. Јер управо због тога можемо закључити следеће: најзад схватате да је тиранија у суштини конструкција пирамидалног покоравања. Свако плашљиво извршава наређења свог надређеног и тако, пењући се том лествицом, долазимо до самог тиранина који сам о свему одлучује. Али то вертикално представљање маскира хоризонтални ланац сарадње и саучеснички удео којим свако доприноси тиранском режиму. Трпимо да будемо злостављани пре свега због тога што осећамо задовољство у томе да и сами некоме будемо тиранин: ,,Тиранин поробљава једне субјекте средствима других.“ ,,Демократска“ структура одржава тиранију. Свако онај ко трпи малтретирање свети се за своју судбину тако што и сам некоме постаје тиранин, и то тако да однос послушности ни случајно не формира две одвојене групе (они који владају/они над којима се влада), већ продире у читаво друштво и сви су саучесници у томе, свако користи свој део уживања у томе што му је дозвољено да и сам некоме буде тиранин.

Фредерик Гро, Одбити послушност

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s