Како сам постао лудак

Питаш ме како постадох лудак. Овако се то збило: Једнога дана, давно, пре него што многи богови беху рођени, пробудио сам се из дубоког сна и открио да су све моје маске украдене – седам маски које сам начинио и носио у седам живота. Тако, без маски, трчах кроз уличну вреву вичући: ,,Лопови, лопови, проклети лопови!“
Мушкарци и жене ми се смејаху, а неки се из страха затвараху у куће.
Кад стигох до пијаце, младић који стајаше на крову повика: ,,Он је лудак!“ Погледах навише у жељи да га видим, а сунце по први пут обасу пољупцима моје наго лице. По први пут сунце љубљаше моје право лице, и моја се душа разгори љубавним пламом за сунцем, те ја више не желех своје маске. И, као опијен, виках: ,,Благословени, благословени нека су лопови који украдоше моје маске!“
Тако постадох лудак.

Халил Џубран, ,,Лудак“

Уколико желите да помогнете развој блога, то можете учинити путем ПејПал платформе, кликом на линк → https://paypal.me/mentalnihigijenicar

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s