Највећа опасност за нас није у политичким тешкоћама, она је у нашој културној заосталости. Судар између наших патријархалних крајева и западњачке ,,културе“, прелаз из херојског и хајдучког атавизма у крик западних, великоварошких ,,културних“ тековина, ту је проблем. Ту ће бити извор трагедије, дегенерације, карикатура сељака и кретена.

Оно што хоћемо да кажемо то је: да је у нас култура судбоносно питање и да се нама чини да ће наше културне тешкоће бити још веће од наших политичких потешкоћа. Зато је на том пољу потребно и највише рада, а факт је да се културним питањима у нас обраћа најмања пажња.

Да би се показала карикатура културе у нас, није потребно сићи чак до проблема аналфабетизма итд. Довољно би било дати једну неулепшану слику стања наших културних институција, разних Матица, Задруга, уметничких и културних удружења, издавачких прилика, библиотека и схватања штампе.
За време поплаве стране књижевности, која је данас већ свакоме јасна, ми смо рекли јаку реч да постајемо колонија. Претерано, или не, стоји да је данас, са културног гледишта, културни живот наших паланака, па и наших главних градова, школованих сталежа, универзитетских кругова, уметничких форума, карикатура, карикатура.

Наш сељак је за позоришта давао годишње 40 милиона динара. Исувише је познато колико је, тим поводом, и око тог факта, било оправданих критика. Али ако би се подвргао непристрасном прегледу рад и осталих наших културних институција, колико би ту тек било рђавог театра. Треба ли да износимо билансе. Културне билансе наших читаоница, професорских конгреса, дана књиге, народних универзитета итд. Свуд је у њима иста одсутност плана, дисциплине, исто протекционаштво, обмана публике, самовоља и некултура.

Крајњи смер културног спознавања, тражења, научног истраживања, књижевности, уметности увек ће остати надземаљско и слобода, али зар је могуће данас противречити општој фрази да је култура пре свега потреба широких маса и са политичким и економским и социјалним проблемима, и проблем државе?

У нас, култура није само главно питање, него је и судбоносно. На најтежем месту Европе, под јаким геополитичким утицајима, наш се народ прибирао вековима са дубоко виталним, оригиналним снагама. На прелому два света, у најтежем свом тренутку, када је после ратног проблема, који је решио, дошао до културног проблема, он се данас оставља.

Милош Црњански