Брига је један облик страха, а сви облици страха изазиваjу умор. Човек који дође до тога да се не плаши страха, осетиће у коликој огромној мери је смањен умор дневног живота. Али се страх у свом најстрашнијем виду појављује тамо где постоји нека опасност с којом нисмо склони да се суочимо. У извесним тренуцима прострује нам кроз главу језиве мисли, какве су то мисли, зависи од личности; али мање-више свак има неки страх који вреба из заседе. Код једног је то рак, код другога, материјални слом; код трећег, откриће неке непријатне тајне; четвртог раздиру сумње љубоморе; петом пак привиђају се ноћу сумње да можда оне ломаче у паклу о којима је слушао у детињству, могу бити истините. Вероватно се све ове личности служе погрешним поступком у односу на страх; кад год им се појави у мислима, покушавају да мисле на нешто друго; они одвраћају своје мисли забавом, радом или чим год било. Али у избегавању да се суочимо с њим, сваки страх бива страшнији. У напору тог скретања наших мисли указујемо на ужас авети од које одвраћамо поглед; прави став према свакој врсти страха је да о њему размислимо рационално и хладно са свим усредсређењем мисли док се с њом потпуно не спријатељимо. На крају, то зближење ће да отупи оштрицу страха; читава ће се ствар ишчаурити у нешто досадно и наше мисли ће се удаљити од тога не напором воље, него губитком интересовања за читаву ствар. Ако сте склони да се подате мислима о било каквим несрећама, најбоље је да о њима дубље размислите него што бисте то по природи учинили, док напослетку не отупи њихова болесна привлачност.
Једна од ствари у којој је модеран морал најнепотпунији, јесте питање страха. Истина је да се нарочито за време рата од људи тражи физичка храброст и друге врсте храбрости се од њих не траже, а од жена никаква. Храбра жена мора да прикрије своју храброст ако хоће да је мушкарци цене. Човек који је храбар у другим стварима изузев физичким сматра се да болује од њих. На пример, равнодушност према јавном мњењу сматра се изазивањем и јавност чини све што јој је у моћи да казни човека који се усудио да се руга њеном ауторитету. Све је то сасвим обрнуто оном што би требало да буде. Сваки облик храбрости, било код мушкараца или жена, требало би да је предмет дивљења као што је физичка храброст код војника. Распрострањеност физичке храбрости међу младим људима доказ је да јавно мњење има моћ да подстакне храброст. Кад би било више храбрости, било би мање бриге и према томе мање умора; јер живчани умори од којих пате људи и жене, долазе највећим делом од страха, било да је свестан или несвестан.
Из књиге ,,Освајање среће“
Ментални Хигијеничар 