,,Дакле, без обзира на то шта мула говори, постоји само један грех, један једини. А то је крађа. Сваки други грех нека је врста крађе. Схваташ ли то?“
,,Не, Баба џан“, одговорио сам, очајнички желећи да схватим. Нисам хтео поново да га разочарам.
Баба је нестрпљиво уздахнуо. И то је заболело зато што он није био нестрпљив човек. Присетио сам се свих оних прилика када је долазио кући ноћу, и када сам вечеравао сам. Питао бих Алија где је Баба, када ће доћи кући, мада сам одлично знао да је на градилишту, надзире ово, надгледа оно. Зар за то није потребно стрпљење? Већ сам мрзео сву децу за коју је градио сиротиште; понекад сам желео да су сва помрла заједно с родитељима.
,,Када убијеш човека, крадеш живот“, рекао је Баба. ,,Крадеш право његове жене на мужа, отимаш његовој деци оца. Када слажеш, крадеш нечије право на истину. Када вараш, крадеш право на правду. Схваташ?“
Схватио сам. Када је Баби било шест година, у кућу мога деде упао је један лопов. Мој деда, угледни судија, покушао је да га спречи, али га је лопов убо ножем у врат и на месту га убио, отевши Баби оца. Варошани су ухватили убицу сутрадан око поднева; испоставило се да је био неки луталица из области Кундуз. Обесили су га на грану храста а да ни поподневна молитва још није почела. Ту причу ми је испричао Рахим Хан, а не Баба. О Баби сам увек сазнавао од других људи.
,,Не постоји ништа горе од крађе, Амире“, рекао је Баба. ,,човек који узима оно што није његово, био то живот или векна naana… ја пљујем на таквог човека. А ако нам се путеви икада укрсте, нека му је Бог у помоћи. Схваташ ли ме?“
Помисао на Бабу како млати лопова била ми је истовремено и узбудљива и неизмерно страшна. ,,Да, Баба.“
,,Ако Бог постоји, онда се надам да има важније бриге од тога што ја пијем виски или једем свињетину. А сада скачи доле. Од ових силних прича о греху поново сам ожеднео.“
Халед Хосеини – Ловац на змајеве (одломак)
Ментални Хигијеничар 