,,Уделите!“, виче просјак,
,,Уделите, Христа ради!
Макар ме данас спасите јада,
више сам мртав него што жив сам
и дуго нисам овде и сада.
Као по контејнеру, претурам по прошлости
не бих ли којим случајем пронашао
тренутке среће које више нема.
Будућност?!
У њу већ дуго
не полажем никакве наде.“
(Сви немо пролазе, зароњени у сопствене фасаде)
,,Уделите“, он вапи и даље,
,,Та, мени новац потребан није!
Тражим само љубави мало;
чак и искрени стисак руке
удахнуо би ми данас живот нови
помогао да заборавим на своје муке.“
(Осврћу се први пролазници.)
,,Издашнији ако сте, загрљај тек би
означио моје ново рођење,
јер свако је дело љубави право
пре Васкрсења васкрсење.“
На те речи, коначно застаде
један пролазник
и узвикну громко:
,,Па, то је песник
од свих одбачен (па и од себе)
– самозаточеник који управо
завршава своју песму.“
Ђорђе Спасић
Ментални Хигијеничар 