Ја сам убица!

Гробље већ по својој дефиницији није претерано симпатично место, али данас је та несимпатичност поготово изражена. Сиво-црни облаци се својски труде да ниједан зрак сунца не доспе до тла, али зато свако мало муњама гађају недужно дрвеће, фино извајане пропланке и понеки сеоски кров. Ковитлац црних врана прати лагану кретњу ковчега ка гробној парцели, као да су те вране нечији извиђачи, са главним задужењем да се са сигурношћу увере да је покојник закопан и да то дојаве ономе ко их је послао. Целокупна сцена је као наручена за снимање хорор филма или барем за причу у маниру Е. А. Поа.

Никада нисам волео сахране. Разлог није то што је у питању један јако тужан догађај (туга је саставни део човековог бића!), већ то што је често оно што прати сахрану претерано извештачено (ако је извештаченост такође део човековог бића, сматрам да тај део треба ампутирати), па често због тога осетим такву мучнину да бивам приморан да напустим скуп раније. За запажање вештачких момената није потребно превише напрезања, само искреност. Дубоко укорењена народна традиција испијања пића у част преминулог је можда нешто најморбидније. Сат времена након опраштања са покојником, атмосфера постаје таква, да би човек који не зна да је у питању сахрана без превише размишљања рекао да је у питању некакво славље. А све то због безброј пута поновљене комбинације речи ,,Бог да му душу прости“ и једноставног трзаја чашицом у правцу грла. Са намером да избегнем погрешно тумачење ових редова, наглашавам да овде не убрајам оне најтеже и најпотресније случајеве. До тог степена морбидности још нисмо стигли, али ко зна…

Међутим, сахрана о којој је реч је потпуно атипична и не уклапа се у претходно наведене оквире – нема ни посмртног марша, ни нарицања, ни мириса тамјана, а ни испијања пића. Штавише, нема ни поворке, јер покојника испраћа само човек који превози ковчег, као, очито, једини расположан да из ко зна којих разлога све преузме на себе. Тај превозник и гробар сам ја, а моје разлоге ћете тек сазнати.
Сигурно се питате о каквом је то покојнику реч, кад нико није дошао да га испрати? Какав је то човек? Да ли је у питању највећи грешник на свету? Чак и највећим подлацима и зликовцима неко ипак дође на сахрану. Имајући у виду да сам једини који учествује у сахрани, сматрам да сам позван да га укратко опишем, будући да сам га годинама познавао.

Био је одвише рђав да би се писало о њему, али нека ово сведочење остане као један негативан пример и евентуално наук онима који ће га прочитати. У овом моменту запљуснуо ме је снажан талас конфузије и потпуно паралисао на пар секунди, јер у мору лоших особина, не знам одакле да кренем. Можда би најисправније било кренути од најтежег греха и најгоре покојникове особине – гордости, самољубља. Ради се о човеку који је био у тој мери самољубив, да је свако мишљење које се косило са његовим тумачио као лични напад на његову савршену личност. Чак и најдобронамернију критику схватао је као пробадање његовог непогрешивог бића и златног оклопа, па би, моментално након упућене критике, мењао однос према особи од које је исту добио, и удаљавао се од ње, док однос не би потпуно захладнео. Будући да се бавио писањем, сматрао је да је само он богомдан за такав позив, па је, у складу са таквим размишљањем, подсмехљиво говорио о већини других писаца. Када би чуо да се неко, попут њега, бави писањем, најпре би се увредио, јер писање је, као што рекох, резервисано само њега, а ако би се свему томе придодала и нека похвала или награда, у њему би се за тили час родила најстарија и најдража ћерка самољубља – завист. Завист би ускоро прерасла у мржњу, а од мржње нема горе ствари.
Тај човек никада није научио да истински воли… За њега се поимање мушко-женских односа сводило искључиво на телесно задовољство, што је опет плод његовог самољубља дивовских размера. Никада није успео да сагледа несагледиве дубине и смисао партнерске љубави, нити да проникне у  новозаветне речи ,,биће двоје једно тело“. Себичном, какав је био, једино важно била му је лична удобност, а такво схватање живота, по логици ствари, изродило је једног обичног лењивца. Верујем да у његовом речнику нису постојали изрази попут: опште добро, заједница, саборност… Све то представљало је вишеслојну опну која је обавијала  једног страшљивца, који није знао за подвиг и истинску борбу.
Има ли потребе настављати? Мислим да је све ово довољно за разумевање о каквој је рђи реч. Сигурно сте се безброј пута срели са реченицом: ,,О покојнику све најбоље.“ – па, овде тога нема! Треба бити радостан, славити одлазак оваквог бедника и весело клицати: ,,Коначно је мртав!“. И знате шта? Ја сам га убио! Да, ја сам његов убица и гробар! Чињеница да сам преузео сахрану на себе не говори о мом кајању или скривању овог случаја од људских очију. Преузео сам то на себе да бих био сигуран да је мртав и дубоко испод земље, а, као што можете видети, не да немам намеру да скривам своје дело, већ се њиме поносно хвалим.

Била је то борба на живот и смрт и неко је морао да умре. Годинама ми је загорчавао живот, водио ме ка понору и гушио. Рушио је све моје куле и исмевао сваки мој напор. Због њега сам дотакао дно, а уз то сам морао голим рукама да копам тло испод себе, јер за задовољење његових подлих прохтева, дубина на којој сам се нашао није била довољна. Разумите ме, морало је тако да се заврши. Била је то најтежа борба у мом животу и сигуран сам да ће тако остати док сам жив. Многе његове нискости су временом постале део мене и сигурно ћу се борити са њима до краја живота. Једино је битно да тај подлац више неће бити у могућности да управља мојим животом и паралише моје овоземаљске дане.

Да бих обележио место сахрањивања, поставио сам малени споменик на коме стоји кратак натпис: ,,СТАРИ ЈА“. Опростите ми, убио сам старог себе…


Ђорђе Спасић

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s