Мајка – између божанског и људског

a5d415cb4d05ff6494adb98f67981f03Има ли већих Божијих изасланика на земљи? Има ли већих светица и бољих путоказа за љубав и пожртвовање? Постоје ли узвишенија бића и већи дароватељи духовног блага?

Мајке нису обична људска бића. Оне представљају виши ниво постојања, ниво који обухвата све оно најплеменитије што се може пронаћи у једном бићу – оне су синтеза божанских особина. Примери безусловне љубави мимо њих су случајни инциденти; њихова безусловна љубав је правило. Ко још може толико да воли ,,каменчић у ципели“? ,,Откуд сада каменчић и ципела?“, запитаћете се. Па, тај каменчић, само у много опаснијој форми, смо ми – (пречесто) незахвална и себична деца. Непослушници који својом тврдоглавошћу непрестано, баш као што то чини каменчић стопалу, стварају нове ране на срцима наших мајки, успут продубљујући оне старе. А зашто? Па, зато што знамо да ће нам бити опроштено и пре него што смо нешто учинили. Има ли, с једне стране, веродостојнијег примера најузвишеније племенитости, а, с друге, најприземније незахвалности?! Колико само суза, у тајности, мајчине очи исплачу због наших несрећа, неприлика, подлости и грехова, а колико тек суза задрже у себи, само да не би нарушиле наш ,,мир“, који се у огољеној форми приказује као најобичнији себичлук.

Како године пролазе, упознајемо све више људи који су задужили историју човечанства и својим животом поставили путоказе будућим нараштајима. Међутим, без намере да ниподаштавам њихове победе и жртве, нема бољег путоказа од оног са којим се упознајемо у тренутку рођења (а, заправо, пар месеци раније). Од првог овоземаљског часа, наилазимо на љубав какву нико никада неће гајити према нама. Указује нам се надљудско пожртвовање, које ни највећи и најнадахнутији песници, као једини меродавни Божији гласници, нису успели, нити ће икада успети да опишу. Када бисмо из те љубави и пожртвовања нешто научили и усмерили барем један проценат синтезе божанских особина ка свету, он више не би изгледао као духовна тамница и чекаоница за погубљење, већ као непрегледно  поље разиграних свитаца. На питање шта је мајка, владика Николај одговара кратко и јасно – биће најсличније Богу. Све речи овога света не би биле довољне да опишу ту количину страдања, жртве и љубави.

Живимо у времену за које је карактеристично непоштовање свега божанског –  живимо у времену бласфемије. Ту спада и непоштовање мајке. На пожртвовање одговарамо себичлуком, безрезервна љубав наилази на нашу дрскост, а топла реч бива убијена хладним и безобзирним тоном. Побунимо се против таквог света и духа времена. Наругајмо се модерним тенденцијама, па макар све време веслали узводно, и вратимо поштовању узвишених дарова – на првом месту наших мајки. И не само наших, већ свих мајки овога света! Када нам на свако пожртвовање свих мајки буде затреперило срце, а наше груди испуни осећај безграничне захвалности према њима, знаћемо да смо нешто урадили. Живеле мајке!

531053_19059722-1555730557792140-135964634655933074-n_ls
Мајка Кнежопољка

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s