ДИОГЕН ИЗ СИНОПЕ
Старогрчки философ Диоген био је познат по свом контроверзном животу и ништа мање контроверзним шалама. Када је чуо Платонову дефиницију човека као двоножног бића без перја, очерупао је кокошку и лично је доставио Платоновој школи, назвавши је Платонов човек. То је навело великог Платона да допуни своју дефиницију, па је нова гласила:,, Човек је двоножно биће без перја и са широким, равним ноктима.”. За Диогена је специфична и чињеница да је, будући живео на улици, јавно обављао све телесне функције: уринирао, мастурбирао, пљувао итд. Такође, оптуживан је да брани канибализам и инцест.
СОКРАТ
Сократ је представљао трн у оку атинским властима, али и многим грађанима Атине, због константног преиспитивања друштвених норми, које је већина грађана узимало здраво за готово, без икаквог критицизма. Будући да је често имао контакта са млађим грађанима, одведен је пред суд и оптужен да квари омладину и вређа богове.
Како је за атинско право важило правило да оптужени пре изрицања пресуде може да се изјасни о томе која би, по њему, била адекватна казна, ту прилику је добио и Сократ. Његов одговор је био крајње занимљив. Рекао је да би најбоље било да добије бесплатно одржавање од стране државе, што је подразумевало храну, плату итд. Изненађујуће, осуђен је на смрт.
ФРИДРИХ НИЧЕ
03.01.1889. године Ниче је, шетајући улицама Торина, угледао човека који немилосрдно бичује свог коња. Хитро је дотрчао до места догађаја, загрлио коња, не би ли га заштитио, заплакао и онесвестио се. Након овог догађаја, Ниче је ментално оболео.
Занимљиво је то да је Раскољников, главни јунак романа ,,Злочин и казна”, који је био један од омиљених Ничеових романа, имао сан готово идентичан овом догађају.
ЖАН-ПОЛ САРТР
Вест да је добио Нобелову награду, затекла је француског философа у једном париском ресторану. Када му је новинар Франс преса Франсоа де Клозе саопштио да је добитник награде, Сартр је хладнокрвно рекао да је одбија! Чак је хтео и да предупреди добијање награде, па је, када је сазнао да је фаворит, Шведској академији послао писмо следеће садржине: ,,Прeма информацијама којe сам данас сазнао, изглeда да овe годинe имам прилику да добијeм Нобeлову награду. Из личних и још вишe објeктивних разлога, нe жeлим да будeм на списку номинованих овe, 1964. годинe, а ни каснијe, јeр нe жeлим да прихватим то почасно признањe.“. Пре тога је одбио и највеће француско признање – Орден легије части.
ИМАНУЕЛ КАНТ
Поред тога што је био хипохондар, Кантова опсесија било је и стриктно поштовање дневне рутине.
Устајао је непосредно пре него што би часовник откуцао 5:00 сати ујутру, попио шољицу чаја, попушио цигарету и радио на својим делима и спремању предавања, све до њиховог почетка у 7:00ч. Након њиховог завршетка у 11:00ч. писао би до 13:00ч., када је било време за ручак. Затим био дошао ред на Кантову чувену једночасовну шетњу. Та шeтња сe одвијала по тако прeцизном врeмeнском распорeду да су становници Кeнигсбeрга могли прeма њој да подeсe сатовe. Затим би се дружио са пријатељима, након чега би радио до 22:00ч., када је време за спавање.
Ментални Хигијеничар 