ТЕГОБЕ ЖИВОТА – БРИГА, ИВАН ИЉИН

 

000129
Иван Александрович Иљин

Кад би само било могуће избавити се од брига! Кад би само човек имао безбрижан живот! Али, то је, нажалост, немогуће…
Зашто немогуће? Треба једино савладати бригу! За то је потребно само мало духовне слободе!
Човек никад није до краја задовољан. У њему увек ничу нове тежње, увек га гоне нове жеље и нове захтевности. Довољно му је само да завири у будућност или да помисли на ,,сутрашњицу“ и одмах бурно почињу израстати авети бриге. Јер будућност је увек маглена; ко зна шта ме чека сутра или наксутра? А у свету буржоаске самосталности и бриге о самоме себи, где свако мисли о себи и једино о самоме себи, где нико не мисли о другоме, где све уоколо тако паклено привређује – тамо систем живота постаје несигурност, а непријатан, неочекиван случај – владалац свакодневнице. Брига све нас стеже јаким клештима. Као маслачак на улици, захваћен и понесен силином ветра, она прилази под отворен прозор наше будућности. Тако је увек било, тако ће увек и бити. Како се она овде може ,,савладати“?
Неизвесна будућност остаје, остају и велики захтеви, несигурност неће нестати. Коначно је разобличена и велика превара комунизма: покушај уништења несигурности, опскрбљења свакога, задовољавања свих прохтева – саздао је своју директну супротност. Још никад и нигде, под ма каквим јармом централизованог безумља, нису постојали тако ужасавајућа заједничка несигурност, толико невиђено заједничко сиромаштво, тако тешко бреме лишавања. Само у том смислу комунизам ,,обезбеђује“ све и свакога, што свакога глође ,,изнурујућом бригом“…
Краће говорећи, треба се помирити са ,,несигурношћу“, ,,нуждом“ и ,,неизвесном будућношћу“. Али, да бисмо их поднели, треба их научити савлађивати. Одакле да се почне?
Треба почети од будућности: окренути јој леђа. Ишти утехе у прошлости, у непролазном, у вечности; и не само мудрачким промишљањем, већ и живље стваралачки. Предивна је прошлост твоје Отаџбине, твог народа – зар ти она није драга? Велика прошлост других народа и земаља – зар она ништа не говори? Дивни ток кретања сазвежђа, тамо, на своду, рана прошлост наше планете, историја животињског и биљног света – то је богатство божанственог стварања које чека твоје проматрање и твоје истраживање, спасава те од твоје бриге. Сваки дивни израз уметности, сваки математички проблем – изван су времена и отржу те од будућности препуне страхова и брига, доносе ти спокој и одмор. Устреми се у дубине људског духа са књигом Лајбница, Шелинга или Хегела у рукама: или још боље – упери свој поглед увис, према Богу – и ту ћеш стећи вечност. Тада ћеш прихватити и своју несрећу као џукца луталицу сумњиве будућности, као некакву камилу натоварену бременом уклетих брига.
Ослобођење од брига може да буде окончано.
У бризи се крију, одиста, два начела. Као прво, оно у чему оскудеваш, о чему си дужан да бринеш, то јест садржај твојих брига; и, као друго – твој страх. Да, страх од несигурности у животу. Уосталом, нека несигурност остане; мора пропасти и страх од ње. И сиромаштво може остати; али не ваља да те оно мучи и кида.
Човек је тим више унижен, свезан, чак и парализован, тим слабији пред остварењем свог циља у животу који сачињава садржај његових брига, што га јаче брине његов страх. Бави се својим насушним послом без бриге, и тада ћеш се са њим суочити три пута боље. Страх који зри у бризи, мучи душу и прети послу: зато, нека брига умине. Помисли само: шта би по тебе било најгоре? Оскудевање у нечему? Могућност да се лишиш нечега – зар те она парализује и окива? Уништава у теби снагу, храброст, достојанство и дух?
Брига је увек ситна и кратковида, забасаћеш у њој. Она жели да сакрије од нас велике, божанствене животне циљеве.
Брига везује ситницама, јадним ,,овде“ и ,,сад“, оним што се расплињује и нестаје. Она је истински непријатељ стваралачког узбуђења и надахнућа. Она раздваја људе који се сукобљавају због својих противречних циљева. Она се одиже, као прашина, и распршује живот и људе. Она се труди да нас учини похлепнима и ситнима. Морамо научити да је савлађујемо.
Само брижна мати остаје за нас вечно вољена: она брине о другима и самим тим облагорођује бригу љубављу.

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s